Назив ускоци су добили они људи који после пада Босне (1463) и Херцеговине (1482) нису хтели да остану под тирском влашћу,него су побегли у Хрватску и Славонију. У почетку они су се звали пребези и чинили су посаду пограничних тврђава. Посебно су се истицали они који су под капетаном Петром Кружићем бранили Клис од Турака.
Петар Кружић
Када је Клис пао (1537), они су се преселили у Сењ и понели име ускока.У Сењу њихов број су увећали бегунци из млетачке Далмације. Од оружја су имали пушку, секиру и ханџар.Борили су се на мору и на копну. Међу највише опеване ускоке спадају: Иво Сенковић, Сењанин Тадија,Илија Смиљанић,Стојан Јанковић.
С
Стојан Јанковић је један од тројице најзнаменитијих котарских ускока.Стојан Јанковић је рођен око 1635. године у месту Жегар код Обровца у Далмацији,а погинуо је 23. августа 1687 у Дувну. Био је вођа српских ускока у Равним котарима у 17. веку. Био је сердар Котара,коњички капетан,а та0кође је био и заповедник тврђаве Островице. Он је син харамбаше Јанка Митровића. Имао је два брата и сестру.
Стојан Јанковић
Стојан Јанковић се прославио као воша далматинских Срба у борби против Турака. Учествовао је у неколико ратова против Турака,а најпознатији су: Кандијски (1645-1699) и Морејски рат (1683-1699). Стојан Јанковић је код Обровца заробљен у фебруару 1666. године,а после 14 месеци проведених у заробљеништву у Цариграду успео је да се ослободи. Истакао се у борби такозваног "Светог савеза" против Турака. Млетачка република га је 1670. године одликовала златном колајном св. Марка за војне заслуге и показану храброст. Учествовао је и истакао се у борбама у Херцеговини,а 1686. године ослободио је град Сињ,Лику и Корбаву. Годину дана касније тј. 1687. године погинуо је током напада на Дувно. Јанковић Стојан се јавља и као књижевни лик. Својим јунаштвом и храброшћу инспирисао је народне песнике. Његово витештво је опевано у песми"Ропство Јанковић Стојана". Стојан Јанковић је био баш онакав какав по народном схватању треба да буде јунак,огромних,људских и витешких квалитета.
Петар Кружић
Када је Клис пао (1537), они су се преселили у Сењ и понели име ускока.У Сењу њихов број су увећали бегунци из млетачке Далмације. Од оружја су имали пушку, секиру и ханџар.Борили су се на мору и на копну. Међу највише опеване ускоке спадају: Иво Сенковић, Сењанин Тадија,Илија Смиљанић,Стојан Јанковић.
С
Стојан Јанковић је један од тројице најзнаменитијих котарских ускока.Стојан Јанковић је рођен око 1635. године у месту Жегар код Обровца у Далмацији,а погинуо је 23. августа 1687 у Дувну. Био је вођа српских ускока у Равним котарима у 17. веку. Био је сердар Котара,коњички капетан,а та0кође је био и заповедник тврђаве Островице. Он је син харамбаше Јанка Митровића. Имао је два брата и сестру.
Стојан Јанковић
Стојан Јанковић се прославио као воша далматинских Срба у борби против Турака. Учествовао је у неколико ратова против Турака,а најпознатији су: Кандијски (1645-1699) и Морејски рат (1683-1699). Стојан Јанковић је код Обровца заробљен у фебруару 1666. године,а после 14 месеци проведених у заробљеништву у Цариграду успео је да се ослободи. Истакао се у борби такозваног "Светог савеза" против Турака. Млетачка република га је 1670. године одликовала златном колајном св. Марка за војне заслуге и показану храброст. Учествовао је и истакао се у борбама у Херцеговини,а 1686. године ослободио је град Сињ,Лику и Корбаву. Годину дана касније тј. 1687. године погинуо је током напада на Дувно. Јанковић Стојан се јавља и као књижевни лик. Својим јунаштвом и храброшћу инспирисао је народне песнике. Његово витештво је опевано у песми"Ропство Јанковић Стојана". Стојан Јанковић је био баш онакав какав по народном схватању треба да буде јунак,огромних,људских и витешких квалитета.
